Jack of all trades, master of none

Vuk Bogić još jednom za vas: šta znači biti više nego svestran u svakodnevnoj praksi – i kako posluje “dečko/devojka za sve”?

“Većina mojih usputnih razgovora sa poznanicima, pogotovo onim starijim, svodi se na pitanje o studijama. S obzirom na to da sam tokom prethodnog školovanja zapatio reputaciju izuzetno primernog đaka, kao odgovor verovatno očekuju priču o davno stečenoj diplomi, stabilnom i dobro plaćenom poslu u firmi, uz velike šanse za napredovanje u istoj. Nevoljan da pričam o tome kako fakultet već duže vreme ne posećujem, već sam pažnju posvetio pisanju, stranim jezicima i uživanju u lepim umetnostima, sa namerom da ta interesovanja iskombinujem i pretvorim u zanimanje, dosta kratko odgovaram: “Zakomplikovalo se, razmatram neke druge mogućnosti.”

Predmet dalje priče nisu lične frustracije, već upravo gorepomenute (ljudske) mogućnosti. Vrtoglavim razvojem tehnologije u 21. veku, mnogi svetski trendovi, a pogotovo tržište rada, izvrnuti su naglavačke. Ove promene dovele su do formiranja sasvim novog pogleda na karijeru, omogućivši ljudima da na razne načine i kroz različita poslovna polja ispolje i iskombinuju svoja interesovanja i sposobnosti, pritom prevazilazeći onaj jedan tradicionalni put do uspeha. Naravno, pod uslovom da ih poseduju i da su svesni istih. Što nas dalje dovodi do termina kao što su generalista, multipotencijalit, renesansni čovek i možda najfilmski zvučeći, Džek svih zanata…

Zašto baš Džek?

Pred sam kraj 16. veka, engleski pisac Robert Grin upotrebio je u jednom od svojih tekstova latinski izraz Johannes factotum (Johnny do-it-all), sa namerom da, doduše indirektno, uputi kritiku izvesnom glumcu i pozorišnom piscu u usponu, pre svega osporavajući njegovu kompetentost da uspešno operiše na oba polja. Ukoliko su tačne spekulacije da je dotična osoba bio niko drugi do Vilijem Šekspir, Grin je sa svojom ishitrenom konstatacijom ispao, da kažem, pomalo blesav, a o Šekspirovoj karijeri nema potrebe dalje diskutovati. Međutim, došlo je do formiranja engleske verzije gorepomenutog izraza, Jack of all trades, koja je, u svom produženom obliku: Jack of all trades, master of none, dugo imala negativnu konotaciju.

Ideja o čovekovoj sposobnosti da se razvija na različitim poljima dostigla je vrhunac za vreme Renesanse. Tadašnji mislioci smatrali su da čovek poseduje neograničene mogućnosti i da kao takav treba da teži usvajanju svog mogućeg znanja, pritom jačajući svoje intelektualne, umetničke, socijalne i fizičke veštine koliko god je moguće. Da ovakav humanistički stav nije samo puko preterivanje, dokazali su mnogi stvaraoci tog doba, od kojih je svakako najpoznatiji Leonardo Da Vinči, koji je zahvaljujući svom radu stekao status nesumnjivog genija i arhetipa “renesansnog čoveka”.

Kasniji period industrijalizacije uveliko je skrajnuo gorepomenute ideje, stavivši akcenat na specijalizaciju.

Uloga Džeka svih zanata u modernom dobu, njegove prednosti i mane

Savremeni Džek, na ovim prostorima poznatiji kao “Majstor svih zanata”, predstavlja čoveka koji prati svoja mnogobrojna interesovanja i realizuje se na različitim poslovnim poljima, pritom ne smatrajući nužnim da na bilo kojem dostigne vrhunac i stekne status specijaliste. Pošto ne teži tom tradicionalnom cilju, on prosto brusi veštine u onoj meri koja mu odgovara i dok god ga to čini ispunjenim. Svestan je svojih sposobnosti i primenjuje ih na adekvatan način, ostvarujući zapažene rezultate.

Nekim od najvećih prednosti “majstora Džeka” smatraju se sposobnost rapidnog usvajanja znanja (učenje kako se efektivno uči), prilagodljivost, sposobnost da sagleda problem iz više uglova i osmisli najefektivnije rešenje, jer se oslanja na iskustva stečena na različitim poljima, liderstvo…

Sa druge strane, neke od potencijalnih mana su propuštanje određenih prednosti specijalizacije, distrakcija i premor, kao i pritisak od strane porodice i okoline zbog neodabiranja jednog konvencionalnog zanimanja”.

Svetski poznat pisac trilera, Ju Nesbe, savršeno se uklapa u priču o Džeku svih zanata. Karijeru je započeo kao vrlo ambiciozni fudbaler, da bi zbog teške povrede bio prinuđen da se odrekne snova o sportskoj slavi. Međutim, svestan svojih sposobnosti, studirao je ekonomiju, radio kao novinar, taksista i finansijski analitičar. Osnovao je bend i napisao serijal knjiga koji je prodat u više od 40 miliona primeraka. Sve to jer mu se u datom momentu činilo ispravnim, zanimalo ga je i znao je da može i ume.

Kao još jedan sjajan primer naveo bih našeg čoveka, Ivana Tokina. Pored trenutnog bavljenja kopirajtingom i pisanjem romana, priča i kolumni, ovaj 47-ogodišnji Beograđanin radio je i kao kuvar, konobar, programer, web dizajner, IT konsultant, revizor računovodstvenih izveštaja, zidar i fizički radnik. Na pitanje o tome koliko mu jedan tako šarolik spisak iskustava pomaže u trenutnom poslu, odgovorio je sa: “Radio sam i radiću. Pomoglo mi je koliko mi je i odmoglo. Nemam zanimanje, zanimljivo mi je sve.”

Bilo da ste staroškolski specijalista koji oseća potrebu za nekim novim izazovima, ili večiti svaštar koji odbija da se ikada specijalizuje, u modernom svetu raznolikost interesovanja je sasvim opravdana i uveliko dobrodošla. Postoje mnoge mogućnosti i načini koji vode ka uspešnoj samorealizaciji, a ujedno i doprinosu društvu. Potrebno ih je samo potražiti u svom okruženju, prepoznati i iskoristiti bez ustručavanja. Pa sad, sreća prati hrabre, što bi rekli. Osim ako nas nisu slagali… a valjda nisu.

By |2018-10-20T15:15:24+00:0023. 10. 2018.|Najnovije, Zlatne žile uspeha|