Budući advokati možda nemaju u vidu…

Dunja Landeka nije običan gradski advokat u svojim dvadesetim. Sa jedva napunjene 22 godine diplomirala je na državnom pravnom fakultetu. U narednih par godina bila je advokatski pripravnik u nekoliko vodećih advokatskih kancelarija u Novom Sadu i jedno vreme je radila i u privredi za praktično najveću kompaniju u Srbiji. Istovremeno sa pripravničkim stažom završila je master studije i položila pravosudni i advokatski ispit. Engleski jezik govori na zavidnom nivou. Do pre nekoliko godina u baletu i učenje francuskog govore o svestranosti i stilu. A nedelje pokušaja da se dogovorimo oko kratke kafe (gde će mi reći nešto više o onome što u počecima advokature smatra važnim), govore o tome koliko zakon ponude i potražnje rade u korist onih koji znaju posao.

Gotovo 1000 maturanata upisuje novosadski Pravni fakultet svake godine. Iako ovde nije ideja da govorimo o (i)relevantnosti tolikog potencijalnog kadra u odnosu na ostale, lako je primetiti da velik broj istih nakon završanog fakulteta želi da se bavi advokaturom. I u tom periodu bude, a nekad i ostane, frustriran surovim poslovnim prilikama, problemima sa prvim koracima, iskusnijim kolegama i mentorima, naplatom. Za sve one koji se ipak odlučuju na taj korak, iz razgovora sa Dunjom izvukla sam nekoliko osnovnih činjenica koje bi trebali da razmotre pre nego što se odazovu tom pozivu:

  • STRPLJENJE.

,,Ključna reč u ovom poslu, koju smatram da ni sama još nisam savladala. Ipak, bez nje se ne može.”

Ne ide svima prirodno, ali se strpljenju svako može i mora naučiti ko se bavi ovim poslom, pa i svakim drugim.

  • OD JUTRA DO SUTRA nije samo fraza.

,,Advokatura jeste jedna vrsta zanata, jer se najviše savlada kroz praksu. Tek kad se neko vreme radi u praksi se vidi koliko vredi ono što se učilo na fakultetu (da, vredi više nego što možda mislite).”

Mada, posao se uči kroz praksu i zato se nema vremena za gubljenje… i zato svakako…

  • NIJE ZA NEKOG KO TO ZAISTA NE VOLI.

,,Ili jesi za tu profesiju, ili nisi. Advokatura mora da se voli da bi se u njoj istrajalo. Mora da postoji nešto u tom poslu što te vuče da uložiš toliki napor. Za mene je to na fakultetu i u početku pripravničkog bio neki osećaj da ću ,,isterati pravdu na videlo”, neke to drži kroz celu karijeru. Sada, posle nekoliko godina u poslu moram priznati da me pokreće činjenica da svi pred sobom imamo iste zakone i da je na tebi da smisliš kako da ih ,,iskoristiš” u najboljem interesu svoje stranke, dakle to što ovaj posao podrazumeva neko konstantno nadmetanje i kreativnost I što mozak mora stalno da radi 100%.”

Tako da nećete daleko dogurati sa pobudama koje kod advokata često jesu glavni motiv, tj.

  • NOVAC NE TREBA DA BUDE NA PRVOM MESTU.

,,Posebno pripravnicima. Često se ono što se zaista dobije od principala ne vidi i ne ceni dovoljno ili se to shvati tek dosta kasnije. Treba biti svestan da posle fakulteta ti zaista počinješ u tom poslu ,,od nule” i da je jedini cilj koji treba imati u glavi sticanje što vise znanja i iskustva.”

Da biste to postigli često je neophodno…

  • STISNUTI ZUBE I SKONCENTRISATI SE NA SVOJ CILJ.

,,Advokatura je zahtevna na svim životnim poljima, pa tako i sam pripravnički staž. Često se znanje “krade ili grabi” ali se kao i sve drugo nekako mora platiti i to svaki pripravnik i advokat početnik treba da ima u vidu kad mu je teško.”

Pripravnici i advokati početnici će potrebno znanje i iskustvo mnogo lakše i efektivnije sticati ako napore ulažu sa svešću da je sve to normalan put koji su i njihovi principali jednom prošli i koji je neophodno proći, kako bi postali dobri i iskusni advokati.

 

By | 2018-08-06T18:15:23+00:00 23. 02. 2018.|Ljudi i mesta|