Vikend kursevi

Vikend kursevi, 24 h English ili skrojeno kratko al po meri

Pre nekoliko nedelja sam objavila post u kom novim i starim polaznicima predstavljam novi projekat – English 24 h, i pozvala zainteresovane da učestvuju. U pitanju je ovladavanje nekom jezičkom oblašću ili veštinom za 24 h, tj. 32 školska časa, što je otprilike broj časova koji 2 meseca pohađate kad idete u škole stranih jezika 2 x nedeljno po sat i po. Ili polovina jednog semestra, tj. četvrtina jednog redovnog kursa koji traje celu školsku godinu.

Ono što je specifično za ovaj tip kursa jeste da je “zgusnut”, tj, da se održava vikendom (kad je veći deo polaznika slobodan, bez obzira na uzdrast, smenu posla, predavanja na fakultetu i sl.). Časovi se organizuju onim intenzitetom koji je za polaznike najpovoljniji,  bilo po 12 h u 2 dana, tj. za jedan vikend, bilo 2 x 3 h u četiri vikenda, tj. mesec dana. These terms are negotiable.

U ovom konkrentnom slučaju organizovali su se Business English – Quick Work kursevi: kratki kursevi poslovnog engleskog u 3 nivoa (za bolje upoznate A2, B1 i B2) za sve one čija su jezička znanja viša od osnovnih. Cilj kurseva je vrlo jasan: upoznati se sa osnovama poslovnog engleskog jezika na nivou koji je za polaznike moguć/optimalan uz izbor eventualnog narednog kursa poslovnog/profesionalnog engleskog u budućnosti. Kurs nije pretendovao da polaznike spremi za Cambridge Business English Certificate ili neki drugi zahtevniji internacionalno priznati ispit.

I pored toga, post se suočio sa par negativnih (iako ne jasno verbalizovanih – u pitanju su bili stickeri i emoticons) komentara od strane od strane nekoliko profesora engleskog jezika. Zato verujem da je važno reći nešto više na temu zgusnutih, intenzivnih kurseva, koji su na raznim nivoima u celom svetu veoma popularni zbog ušteđenog vremena i energije, kao i pragmatičnosti u njihovoj organizaciji.

Među profesorima stranih jezika, kao uostalom i kod većeg broja đaka, važi pravilo da se strani jezik usvaja polako, postepeno, mesec po mesec, godinu za godinom, kao prateća aktivnost našem svakodnevnom životu. Većina kurseva je organizovana u jezičke nivoe kojima se ovladava između jednog i dva semestra. Jezik se usvaja polako, gramatika i nov vokabular imaju vremena da se “slegnu”, posebne veštine se lagano integrišu u sam kurs. I niko ko je ikada radio sa polaznicima neće osporiti efikasnost ovakvog, tradicionalnog pristupa radu.

Cilj razmatranja “sprinterskih” kurseva kao alternative tom pristupu nije revolucija u metodologiji već pre stvaranje novih mogućnosti za one kojima savremen način života traži drugačiju organizaciju vremena i samim tim i edukacije.

Mnogi su već iskusili razne tipove poluintenzivnih (najčešće 3 x nedeljno) ili intenzivnih kurseva jezika, i uvideli njihove prednosti. Kursevi norveškog u Oslu najčešće su organizovani u jednomesečne blokove od po 2,5-3 h rada svaki radni dan. Ovim intenzitetom se za mesec dana pređe gradivo od oko 60-65 časova, koji bi se, u većini škola stranih jezika, radilo jedan ceo semestar. Kursevi tog tipa jesu naporniji, ali su više nego adekvatni kada je polaznik već u samoj ciljanoj zemlji i kad je “uronjen” u dati jezik. Kursevi ovog tipa česti su u letnjim školama jezika (odavno italijanskog, španskog…) kao i u centrima za imigrante. Najčešće su opšteg tipa.

Vikend-edukacije su u doba procvata treninga i razvoja (karijere) postali vrlo popularni u celom svetu: vreme koje prilično zauzeti polaznici mogu da odvoje van svojih radnih sati. Od asertivnih treninga, preko razvijanja liderskih veština, do radionica vezanih za kreativno pisanje i copywriting, vikend-kursevi od po par susreta rasterećuju retke slobodne sate koji su tokom radne nedelje polaznicima potrebni za odmor, porodicu, zabavu. Kada se  nešto odmorniji vikendom pojave na edukaciji, ne samo da su prijemčiviji za usvajanje novog, već posle celonedeljnog trošenja svojih energetskih resursa, konačno uživaju u mogućnosti da neko nešto njima pruži.Manja je šansa da budu ometeni neprestanim telefonskim pozivima, gubitkom fokusa zbog umora posle radnih sati ili razmišljanjem o tome kako za oko 12 časova treba da se vrate svakodnevnim zadacima.

Jezičke veštine koje se s lakoćom razvijaju na intenzivnim vikend kursevima su najčešće one koje se kaleme na već stečeno znanje jezika iz prošlosti: poslovna/strukovna terminologija, kursevi poslovne korespodencije, veštine pregovaranja, držanja prezentacija ili priprema za poslovni intervju… kao i veštine potrebne da se polože međunarodni ispiti tipa TOEFL ili IELTS. Ali uglavnom veštine.

Pravo pitanje jeste: da li je zaista tačno i adekvatno testirano da su maratonski kursevi stranih jezika opšteg tipa ipak efektivniji (pa možda i efikasniji) od sprinterskih? Ova tema je početkom milenijuma bila vrlo popularna upravo među onim govornicima za koje važi predrasuda na najteže ili bar najmanje rado usvajaju strane jezike: Amerikancima iz SAD. Na mnogo mesta na webu danas možete pročitati blogove o eksperimetima i drugim iskustvima govornika iz anglosaksonskih zemalja koji su za izuzetno kratko vreme ovladali – osnovnim pa i naprednijim – veštinama iz španskog, nemačkog ili arapskog, a da pre svojih dvadesetih nisu koristili ni jedan jezik osim engleskog. O tome je vrlo detaljno pisao Mark Manson (autor i jedan od trenutno najčitanijih blogera u SAD); ako merimo rezultatima, intenzitet učenja je bitniji od dužine. 4 h dnevno 2 nedelje učinkovitije je nego 1 h dnevno 2 meseca. To nam omogućava u određenim fazama stopostotni angažman umesto nekog sa dugim pauzama.

U mnogim oblastima naše svakodnevice stvoriće se jaz između principa i pragmatizma ili oprobanog i novog. Verujem da je ključ u prihvatanja novina u učenju u relevantnosti informacija koje primamo. Zato smo ovde.

By |2018-08-06T17:14:14+00:0019. 06. 2017.|Jezici poslovnih prilika|