Svako zašto ima svoje KAKO

Bojna polja današnjice

Ako ste imali prilike da upoznate predanog sadašnjeg ili bivšeg studenta FONa, verovatno vas je u fazi početnog entuzijazma spopadao sa pitanjima tipa: šta dolazi prvo – cilj ili strategija? Danas su ciljevi i kako ih postići jedna od glavnih tema na internetu, a šta ćemo sa strategijom? Jer svako ko je svoju želju pretvorio u nameru, zna da je potrebna formula – način – da se do tog cilja stigne.

Mnogo je načina da se u poslovanju dođe do konkurentske prednosti, što je osnovni cilj svakog ili bar većine preduzetnika. Neke načine učimo, do nekih sami dolazimo, a naši potezi često mogu da podsećaju na pripreme za bitku ili rat. Kao mnoge druge reči koje su iz vojnog rečnika ušle u rečnik poslovanja, tako nam i strategija govori o tome koliko su najvažnija pitanja u stvari ona stara.

A reč dolazi upravo od reči stratego – dalje razbijene na osnovne jedinice: stratos – vojska i age – voditi. Bitke su se sa bojnog polja prebacile na tržište, pa je danas Business English prepun izraza tipa officer, chief, diversion, execute I svi koji se tržištima dobro koriste, znaju: bez plana borbe od uspeha nema ništa. Svakako da ne možemo predvideti sve situacije, i da je često od ključnog značaja snaći se u nepredviđenom, ali kako Max Euwe, olimpijski šahista kaže: Strategija zahteva razmišljanje, taktika zahteva posmatranje. Šta god nam prirodno brže i lakše dolazi, bez obe veštine – i navike – ne možemo steći konkurentsku prednost. Što jeste cilj svake strategije. I ostvarenje one dobre.

Priprema

Mnogo je strateških pristupa u biznisu kao i formula koje dovode do uspeha. Ipak, svaka polazi od osnovnih stavki: internih, eksternih i integracije:

  1. procene potrebe za strateškom promenom (interni faktor, faktor vezan za nas i naše vrednosti: šta hoću?)
  2. situacione analize (eksterni faktor, situacija, spoljni svet – što uključuje i naše sopstvene resurse i to kako se oni uklapaju u širu sliku: šta dajem?)
  3. izbora strateške alternative (izbori, odluke, integracija unutrašnjih poriva i spoljne sredine – subjektivnih i objektivnih činilaca)
  4. primene – implementacije.

Šire posmatrano, u strategiju poslovanja firme, projekta ili bilo kojeg biznisa spadaju i stare dobre misija i vizija: zašto postojimo (svrha) i koji su nam ciljevi – primarni, 3-10 srednjoročnih i dugoročnih. Ovde se mnogo jasnije vidi svrha ciljeva o kojima, nažalost često bez šireg konteksta i svrhe, godinama vrište tekstovi i podcasti: svrha ciljeva jeste pretakanje poslovne strategije u manje jedinice – u tačno određene ciljeve rada (performance targets).

Biznisi bez strategije retko uspevaju na duge staze – propadaju ili stagniraju. Interesantno je primetiti da ima dosta dobrih stratega među preduzetnicima koji se uopšte ne izražavaju na taj način; svi koji poznaju njihovo poslovanje, reći će da oni imaju određen, dobar pristup problemu. Znaju šta žele da postignu (imaju osnovni cilj) i zašto to žele (svrhu ili misiju). U skladu sa načinom razmišljanja, svojim ili tuđim iskustvom, sopstvenom prirodom i dobrim zapažanjem okolnosti, oni su ljudi koji “prosto znaju šta treba da rade”. Znaju na koji način i zašto baš tako da dođu do novca za ulaganje. Kad i da li da se zaduže. Koje delatnosti su “rupa u tržištu”. Na koji način poslovati u datom kontekstu.

Kako i da li biramo strategiju

Daleko od toga da se ne može mnogo naučiti i iz poznatih strategijskih pristupa iz udžbenika poslovnih studija (i u krajnjoj liniji sa znatno lakšim čitanjem sajtova koji ih jednostavnije predstavljaju). Učiti iz “tuđeg iskustva”, iz privatnog ili knjiškog života, ima svoje prednosti: daje ideje, čini nas obazrivijim, štedi energiju i smanjuje pojavljivanje početničkih grešaka koje nas koče i usporavaju. Nije džabe rečeno da pametan čovek uči na tuđim greškama, a glup na svojim. Ono gde je važno biti pažljiv, bilo koje “pozajmljivanje iskustva” kada je u pitanju, jeste da se ne uspavamo, ne postanemo rigidni i da nam ostane oštro oko kad su životne i poslovne okolnosti u kojima se mi sami nalazimo u pitanju.

Strategija igre velikih brojeva je dugo imala uspehe u telemarketingu i prodaji uopšte, ali je jasno da ne može da se primeni na proizvode i usluge sa užim, specifičnijim nišama. Networking – stvaranje mreža i izgradnja i održavanje veza je mnogo važnija u nekim strukama nego u drugim. Micro content kao desna ruka kvalitetnog sadržaja jeste vrlo korisna stvar u online marketingu, ali nije uvek ni nužna ni relevantna. A koliko vremena oduzima teško je objektivno proceniti: često deluje da nije više od par minuta dnevno, a opet – stavka je stavka i zauzima mentalni i vremenski prostor. Opet kod “strategija” koje deluju toliko generalizovano da je teško prepoznati da je u pitanju pristup određenom poslovanju – kao što je recimo “ljubaznost” po svaku cenu o kojoj je skoro pisao Gary V.

A ovde se negde rađaju i nesporazumi: da li mi zaista razumemo šta je strategija ili je olako mešamo sa drugim pojmovima? Davno je naglašavana jasna razlika između strategije i taktike: šira slika vs pojedinačne situacije, dobijanje rata vs dobijanje bitke. Budućnost vs sadašnjost.

Mnogo je veći problem što se za svaku bogovetnu situaciju gde se na netu nekom dele saveti, reč strategija koristi da bi se zvučalo ozbiljnije. A u pitanju su obične sugestije, tips. U najboljem slučaju taktike. Nije ni čudo što toliko ljudi ne razume koliko je celokupni pristup određenom poslu, problematici ili dugoročnoj situaciji važan. I onda se dešava staro dobro: pedantno odrađeno krčenje, ali pogrešne prašume.

Svaka bitka je dobijena i pre nego što se bije. Koliko njih danas može da kaže da im je čuveni Sun Tzu na umu kad ulaze u novu poslovnu avanturu?

By |2018-11-23T00:14:36+00:0015. 02. 2019.|Najnovije, Zlatne žile uspeha|