Kako sve firme rešavaju problem odsustva svojih zaposlenih i koja su optimalna rešenja

  1. ODMOR, ŠTA JE TO?

Iako danas u principu nije praksa, dugo je bilo kompanija, posebno većih diskonta, gde zaposleni i po dve godine nisu imali dana godišnjeg.

2. KAD SE 10 DANA ODMORA PLATI SA 20 DANA PAKLA

Kolege se smenjuju sa godišnjim – ovo je možda najčešći slučaj u praksi. Od troje u kancelariji, jedan je na odmoru, a drugo dvoje rade i njegov deo posla i često ostaju prekovremeno. I odmor ume i da im presedne, posebno ako prvi imaju privilegiju da odu na njega.

3. SMANJENJE OBIMA POSLA  NA LETO

Humaniji pristup, češći u firmama koje zaista dobro posluju i umeju da organizuju i prilagode posao sezoni. Ključ je u planiranju i zdravom razumu.

4. ZATVARANJE FIRME NA MESEC DANA

Italijanska feragosta ili kolektivni godišnji. Elegantan način da se stvari reše. Nije za anksiozne i halave poslovođe.

5. REGRUTACIJA PRAKTIKANATA

Najčešće onih sa završnih godina škola ili fakulteta. Ovo bi trebalo da bude win-win pozicija ako se dobro organizuje: interni dobijaju praksu u vreme kad nemaju ispite, firme dobijaju ispomoć. Važno je regrutovati ih na vreme, dovoljno rano da se obuče bar za lakše zadatke i time olakšaju posao zaposlenima koji u datom momentu sa njima rade. Od praktikanata se zahteva određena fleksibilnost, jer će tokom svoje prakse verovatno morati da menjaju opis posla, kao i departmane, u zavisnosti od toga gde su potrebni.

6. RADNI-“POLOVIČNI” ODMORI

Koliko god zvučalo neprivlačno na prvu loptu, mnogim modernim zaposlenima se ova ideja u stvari sviđa. Ako zanemarimo činjenicu da mnogi, posebno na odgovornim pozicijama, svakako imaju radne odmore gde moraju biti dostupni 24/7, većinu čeka stres pred putovanja i frka kad se sa njega vrate. Da bi se ovo sprečilo, mnoge firme na zapadu su svojim zaposlenima predložili “polovične odmore”: da budu dostupni par sati dnevno online, ali da imaju zauzvrat duplo veći broj dana na godišnjem nivou! Nema potpunog switch-offa, ali vredi probati.

7. A ŠTA JE SA SAMOSTALNIM PREDUZETNICIMA I FREELANCERIMA?

Uspešniji ne brinu, jer dovoljno zarade ostatak vremena pa se  mogu opustiti kad im to odgovara. Vlasnici online business-a, i svi oni koji su došli do kakvih-takvih pasivnih prihoda, rado menjaju standardne godišnje za mini retirements – kako bi to nazvao Tim Ferriss – duže periode odsustva kada se uopšte ne bave poslovanjem.

Mnogo se pitanja i briga nadvilo nad poslovni svet. Većina godišnjim odmorima ne stigne ni da se bavi dok negde početkom leta na pokucaju na vrata, a onda se svako snalazi kako može. Kao kod mnogih stvari u poslu, ključ je u “bolje sprečiti nego lečiti” – lečiti nezadovoljstvo zaposlenih, ozbiljan pad na računu, nerealan obim posla kad odmor prođe. Iako se ne može sve isplanirati, deluje da ipak dobar deo poslodavaca ne planira i ne priprema teren čak ni u onoj meri u kojoj bi mogli, i u krajnjoj liniji morali.

Kakva su vaša iskustva? Kako se vaša firma ponaša za vreme godišnjih odmora? Da li je njihovo rešenje efektivno (i efikasno)? Šta vi verujete da je najbolja ideja da se uradi? Poznajete li preduzeća čije su prakse takve da bi im svi pozavideli?

 

By |2018-08-06T18:22:12+00:0013. 06. 2018.|Najnovije, Prevazilaženje poslovnih prepreka|