Majstor svih zanata ili prosto čovek budućnosti?

Hvala Vuku Bogiću, studentu, piscu i fanu svega norveškog, a verovatno posebno autora Ju Nesbea na prikazu.

Ovo nije priča o možda najpopularnijem piscu trilera današnjice. Ovo je samo jedan od primera da karijera danas izgleda, blago rečeno, drugačije nego ikada.

“Volim da gledam intervjue sa Juom Nesbeom. Scena izgleda ovako: Dotični 58-ogodišnji Norvežanin sedi ispred svoje ogromne police sa knjigama, udobno zavaljen u kauč, jedne ruke prebačene preko naslona. I priča. Priča o svom životu pisca bestselera, muzičara, nekadašnjeg finansijskog analitičara, fudbalera, novinara i taksiste, kao i vrlo aktivnog “free climbing” entuzijaste. Ali najinteresantniji je način na koji govori o svemu tome. Skromno i gotovo stidljivo, pomalo mrmljajući sebi u bradu (možda je za to kriv njegov norveški naglasak), kao da priča o nekoj sasvim trivijalnoj stvari, recimo koja vrsta peciva mu najbolje legne za doručak… Jer Nesbe se, pored očiglednog talenta, tako uspešno ostvaruje na mnogim poljima iz prostog razloga što radi isključivo stvari koje voli, u kojima neizmerno uživa i koje su sastavni deo njegove svakodnevnice. Savršen životni stil, za koji se ipak treba pošteno izboriti.

Počeci

Nesbe je još u ranoj mladosti osetio šta su uspeh i (u nekoj meri) slava igrajući za fudbalski klub Molde, nadajući se da će ga talenat u bliskoj budućnosti odvesti do nastupa za Totenhem. Međutim, na putu do ostvarenja tog dečačkog sna mu se trajno isprečila ozbiljna povreda, ostavljajući ga sa nimalo zavidnim srednjoškolskim rezultatima i onim svima poznatim, vrlo neprijatnim pitanjem: A šta i kako dalje? Rešenje: tri godine služenja vojnog roka, uz besane noći provedene nad školskom knjigom, ali i uz česte posete književnim svetovima Hemingveja i Hamsuna. Za to vreme, kako sam tvrdi, Nesbe je spoznao jednu novu stranu svoje ličnosti: samodisciplinu. Sa novostečenom srednjoškolskom diplomom pod miškom i “vetrom u leđima”, odlučio se za studije ekonomije na prestižnom univerzitetu u Bergenu. Perspektivno, nema šta.

Za vreme studija Nesbe se oprobao kao novinar frilenser i taksista, a uspeo je i da sasvim slučajno završi kao gitarista u bendu. Usled totalne nekompetencije celog sastava i konstantog smenjivanja pevača, našao se i pred mikrofonom. Pod njegovim vođstvom kao tekstopiscem i pevačem, bend je uspeo da proizvede jedan uspešan singl, koji se često vrteo na lokalnom radiju i koji je prodat u čitavih 25 kopija. Tokom te relativno skromne avanture Nesbe je shvatio sledeće: delovalo mu je da bi baš voleo da piše pop pesme.

Nakon završetka studija Nesbe se zaposlio u finansijama, ali ga potreba za kreativnim stvaranjem nije napuštala. Osnovao je novi bend, čija popularnost je vrtoglavo rasla, tako da je za par godina postao prava pop zvezda. Međutim, navodeći kao razlog svoje mišljenje da muzičari koji pretvore hobi u posao pristaju na razne kompromise, kako u samoj muzici tako i u životu, Nesbe je nastavio da se drži svog regularnog posla. Danju je radio kao finansijski analitičar u najvećoj brokerskoj firmi u Norveškoj, a noću bio popularni muzičar. Mnogi bi ovakav stil života okarakterisali kao idealan, i više nego stabilan posao koji garantuje dalji napredak u kombinaciji sa hobijem koji razbija eventualnu monotoniju. Ali bez obzira na promišljenost, Nesbea je kroz nekoliko godina sustigao totalni premor. I bila mu je neophodna neka promena.

Kad je burning out potreba za novim

Da je bio jedan od onih ljudi koji igraju na sigurno, Nesbe bi prekopotrebni odmor koji je usledio verovatno iskoristio da napuni baterije i vrati se na posao. Rad i disciplina. Međutim, već na samom početku odmora, u sred avionskog leta za Australiju, shvatio je da je kucnuo čas da započne nešto što već duže vreme odlaže: da napiše roman. Naredni period koji je proveo u gotovo neprestanom pisanju, proklinjući distrakcije kao što su glad i umor, Nesbe smatra jednim od najboljih u svom životu. Na gorepomenuto radno mesto se jeste vratio, doduše samo kako bi šefa obavestio da je zahvalan na svemu, ali da za dalji rad jednostavno nema vremena.

Radiš da bi živeo ili živiš da bi radio?


Uspeh Nesbeovog prvog romana o policijskom inspektoru Hariju Huleu doneo mu je nekoliko nagrada, a sa uspehom svakog sledećeg postepeno je prelazio iz muzičara koji usput piše knjige u pisca koji usput ima bend. Zbog specifičnog pristupa pisanju nazvali su ga i čovekom koji je redefinisao žanr trilera. Svoju svestranost pokazao je i u okviru samog pisanja, započevši i serijal dečijih knjiga. Uzimajući u obzir stečenu popularnost i vrtoglavu cifru prodatih knjiga, sasvim je očigledno da Nesbe već duže vreme ne mora da piše kako bi se izdržavao, ali to i dalje radi, pritom zadržavajući kvalitet stvaralaštva.

Za Nesbea se nikako ne može reći da je period koji je prethodio njegovoj karijeri pisca, koju smatra svojim istinskim pozivom, proveo u lutanju, menjajući profesije jer ga prosto ne drži mesto. Naprotiv, Nesbe je savršen primer osobe koja je u potpunosti svesna svih svojih mogućnosti i koja se ne ustručava da se posveti razvijanju istih. Iskustva stečena na različitim poslovnim poljima vrlo uspešno kombinuje i primenjuje u radu, ostvarujući svoje ideje na najefektivniji mogući način. Iz svega toga može se zaključiti i da je tradicionalna priča o biranju jednog sigurnog puta do uspeha i takozvanog vrhunca karijere uveliko prevaziđena. U protivnom bismo o čoveku po imenu Ju Nesbe najverovatnije čitali kao samo jednom od mnogobrojnih direktora uglednih brokerskih firmi, a ne kao o velikom majstoru, Džeku svih zanata.  “

 

By | 2018-08-06T19:18:47+00:00 18. 07. 2018.|Ljudi i mesta, Najnovije, Zlatne žile uspeha|