Realnost i predrasude

Još kontroverznije pitanje od usvajanja stranog jezika za kratko vreme, intenzivnim kursevima, po principu „uranjanja“ u jezik, jeste ideja da se danas, u eri interneta, jezici mogu naučiti bez ikakvog uplitanja predavača. Već duže vreme je na raznim seminarima širom sveta popularno viđenje da nakon srednjeg, B1+ nivoa, profesor više nije učitelj jezika nego trener, „facilitator“, koji je tu da pruža smernice i u što većoj meri podstiče autonomiju polaznika (iako bi je, pretpostavljam, trebalo podsticati od prvog dana). U kojoj meri je, međutim, to moguće na nižim, osnovnim nivoima, kad polaznik gotovo da nema predstavu o jeziku i njegovoj strukturi?

Timothy Ferriss, svetski poznat bloger sklon tridesetodnevnim izazovima i ostalim eksperimentima, među prvima je pokrenuo ovo pitanje – i eksperiment, povezavši se sa ostalima koji su želeli da podele svoja iskustva i “tehnike”. Nezadovoljan neefiktivnošću pristupa Princeton Univerziteta i Berlitz škola stranih jezika, podelio je na više strana sopstvena iskustva u učenju španskog, ruskog i arapskog. Slične priče Marka Mansona ili Benny Lewisa samo će vas voditi daljim eksperimentatorima i linkovima. Šta svi oni imaju zajedničko?

  • ne hvale se, već podstiču obrazloženjima kako su uradili nešto što može svako od nas
  • jezici se upoznaju u satima ili danima a usvajaju nedeljama ili mesecima; ipak, usavršavaju se često godinama
  • cilj je “konverzacijski nivo”, često se pominje B1, kao i “dok izvorni govornik ne proceni da je dovoljno dobro” (što ovde može biti najslabija karika: u nekim zemljama, posebno azijskim, toliko će biti oduševljeni što govorite njihov jezik da ćete se sa jedva malo boljom upotrebom od elementarne osećati kao poliglota)
  • insistiranju da slušate unutrašnji glas i insistirate na načinu koji vam se dopada, jer je zainteresovanost za sredstvo učenja često ključno da se naše interesovanje održi.

A kako krenuti sa učenjem? Osnovni saveti se ponavljaju kod većine, a tiču se…

  1. Principa 80:20
  2. Prakse
  3. Upotrebe odgovarajućih resursa

Audio i/ili online kursevi su tu za brzi start, tj. za osnovni vokabular, ali i gramatiku. Ne treba biti mnogo mudar da bi se shvatilo šta “prave reči, u pravo vreme” znači. Opet, malo ko bi se setio Paretovog principa kad je učenje stranih jezika u pitanju: 20% napora može da dovede do 80% razumevanja. U engleskom jeziku 300 reči čine 65% pisanog materijala. Ako krenete samo od prvih 100 najčešćih reči u engleskom, u prvih 25 je trećina svega štampanog na tom jeziku. Sa čim bi trebalo krenuti imajući u vidu da je danas lakše nego ikad jačati svoj vokabular na datom jeziku.

Da li je tačno da  je sa gramatikom teže? Da je potrebno stručno lice da objasni kako osnovne tako i složenije strukturalne principe nekog jezika, kao i da su udžbenici i dalje neprevaziđeni? Oduševljenje pomoćnim materijalima kao što je DuoLingo, Pimslewr, BBC English, Mocha, Rosetta Stone dovodi to u pitanje. Kao i teorija dekonstrukcije (bilo kog) jezika. Slušanjem, ponavljanjem, zadacima uvežbavaju se sve jezičke veštine. Osim govora.

Zato je važna stvarna upotreba jezika već posle prvih 100 naučenih reči – ako je tačno da bar u engleskom oko 100 reči čini 50% usmene komunikacije, na fluentnosti se može raditi vrlo rano. Tu kreće sledeća faza usvajanja. Što se tiče zgodnih saveta za jačanje vokabulara, ne treba zaboraviti da se vodimo ličnim interesovanjima; najbolje je postaviti sebi pitanje: šta ću raditi koristeći ovaj jezik? Od velike pomoći su internacionalizmi (sa njima vrlo uspešno počinje audio kurseve većeg broja jezika Michael Thomas). Prateći principe tvorbe i izgovore možemo učiti čitave paradigme reči (iz latinskog korena -tio, imamo zapadnoevropski -tion, skandinavski -sjon, srpski –(a)cija).U fazi kad već razvijamo fluentnost u govoru od velike je pomoći svakodnevna upotreba interneta i medija, kao i tzv. konverzacijske razmene putem Skype-a, ako već niste u ciljanoj zemlji. Dnevna interakcija je od ključnog značaja.

Osećaj da ste za par meseci “progovorili” neki strani jezik zaista je sjajan. Novi jezici šire vidike, povećavaju samopouzdanje i generalno obogaćuju naš život. Na “konverzacijskom nivou”  već za 3 meseca primenjenog učenja može se ovladati i sa 95% jezika kojim se izvorni govornici svakodnevno koriste. Međutim, koliko god statistika radila u korist nezavisnog savremenog usvajanja, ne možemo ne zapitati se šta je sa preostalih 5%. Ako je 95% upotrebe jezika savladivo za i do 3 meseca, kako onda većini za 98% često treba i do 10 godina?

Iako nije nemoguć, skok “from conversational (B1) to Mastery (C2)” često zahteva drukčiju vrstu truda, i zato ume biti pravi izazov za apsolutno samostalan rad, posebno za one koji su u prve 2 faze jezik učili sa lakoćom. Vraćanja akademskom materijalu i gramatičkim udžbenicima nije svačije poimanje zabavnog. Stručni magazini i tehnički blog postovi mogu da iziskuju napor. Na testovima jezika, visoke nivoe (C1/C2) neretko sami izvorni govornici polože sa nezadovoljavajućim rezultatima. Zbog toga je učenje jezika, kao i bilo koje druge veštine, ali i obrazovanja, lično pitanje ličnih aspiracija.