Freelancing: Šta treba da znate ako posao radite u pižami?

A šta je sa 100 000 neprijavljenih frilensera? Pročitala sam u jednom intervjuu da je ovaj broj iz prve rečenice okviran broj frilensera u Srbiji. Dakle, sedite kod kuće i radite. Ili malo kuvate ručak, malo radite. Možete i pivo da pijete na poslu, i čupavi u pižami da se vučete na radnom mestu, i niko vam ne broji puš pauze, jer niko vas i ne vidi. And wait for it – niko vas ne pita kada ćete uzeti godišnji od 10 radnih dana. E, sada, da li su frilenseri hipsterska verzija satire sa Fejsa “Sam svoj gazda”? I šta treba da znate ako se odlučite da vam šef nije nad glavom? I koliko je, uopšte, teško biti sam sebi šef?

Lete pare, lete projekti

Kad sam počela da frilensujem prva rečenica moje mame bila je: “Šta kao, ti sediš kod kuće, pišeš i to će neko da ti plati? To je prevara, pazi šta sam ti rekla.” Nije da ne može da se desi, ali ja nemam to iskustvo. Problem koji može da nastane jeste da ostanete bez projekta. Recimo, imate jednog klijenta koji može da vam donese  400$ mesečno. Druga strana priče je da on može bilo kada da prestane sa tim poslom ili da mu, jednostavno, više vaše usluge nisu potrebne. Poznajem programere koji su imali ovo iskustvo, a i par web pisaca. I onda mama, delom, bude u pravu. Šta onda? Onda znate da nikada ne treba računati na samo jednog klijenta. Dakle, radite paralelno za dvoje/troje i onda nije teško reći jedan se oteg’o, drugi se proteg’o, ako stvari krenu nizbrdo.

Get things done

Ili, posao od kuće nije za svakoga. Ako ne možete sami da se pokrenete i organizujete, razmislite da li je frilensovanje za vas. Sasvim je okej ako ste tip osobe kojoj neko treba da kaže šta i kad da uradi, ali onda ste i tip osobe koja ide u kancelariju od 9 do 5 i šef joj organizuje radni dan. Organizacija je osnova svega. Znate one tekstove tipa: 7 navika uspešnih ljudi? Generalno nisam fan te pop psihologije, ali sam napravila neku svoju listu kako da budem organizovana i hendlujem taj “Sam svoj gazda” momenat, kod mene je ovo radilo:

  • To do lista. Sorry, ali ne ide bez ovoga. Uveče naškrabajte šta treba sutra da se odradi, ne oduzima više od 10 minuta. Ja tu stavim i poslovne i privatne obaveze. Ne mozgam šta radim prvo, šta treće, samo mi je važno da imam sve zapisano.
  • Pre nego što počnem da radim, pogledam tu listu i old but gold, pojedem prvo žabu. Znate ono, ako ujutru pojedete živu žabu, ništa gore od toga vam se ne može desiti do kraja dana. Dakle, najteži zadatak počnem odmah i radim dok ne završim. Ne prekidam na  pola, pa odem na kafu s drugaricom, pa se kao vratim da završim. Nema toga. Ili radiš, ili blejiš. Meni pomaže i da podelim radni dan na dva dela. Recimo, radim od 8 do 12, pa od 3 do 5. 
  • Što se tiče onih saveta da sredite svoj radni sto i prostor gde radite, kod mene to ne funkcioniše, ja pišem na podu u pižami, radne stolove ne volim, ali ljudi kažu da im prija ako srede neki deo sobe i pretvore ga u nešto što liči na kancelariju. Ima smisla, verujem da je većini sređen prostor produktivniji od haosa.

Ljudi fale, stvarno

Da, faliće vam ljudi. Da progovorite s nekim u toku dana, da čujete da neko priča, da se nešto dešava, da niste sami sa kompom. Proverite co-working prostore ili idite u neki kafić gde je dobar WiFi, ne morate da se preselite tamo, ali promenite okruženje. Možda su vam kolege ili šefovi sa bivših poslova skakali po živcima, pa vam je sad ljudi preko glave, ali u osnovi smo socijalna bića, ne verujem da ćete izdržati duže od dva meseca kao Robinson Kruso.

Like a boss je ozbiljna stvar

Ali ne kao “Woohoo ja sam sam sebi gazda, ja nemam šefa, ja radim kad hoću.” Ipak, vi radite za nekoga, iako taj neko nije pored vas, vi imate obavezu prema nekome. Rokovi se poštuju. I iako kafa s društvom može uvek, i putovanja mogu uvek, morate da mislite like a boss, a to je a job is a job.

Takođe, “noć pred ispit” ne radi posao ovde. Dakle, ozbiljno odrastanje se traži. Nije poenta da 3 dana ne radite ništa, pa za veče sklepate nešto. Odredite prioritete, šta je najvažnije, za šta vam treba više vremena, a šta možete i za pola sata da odradite. Ako ste sami sebi šef, to znači da ste sami sebi i menadžer, i sekretarica (i čistačica, i domaćica). 🙂

Kada je dosta

Ili: kada prestati sa radom, a kada se zabavljati? Meni je ovo najveći problem i danas kada radim u agenciji, ali sam dva dana kancelariji, a tri dana radim od kuće. Fleksibilno radno vreme ima drugu stranu oštrice, a to je da se gubi granica između rada i kuliranja. Baš zato što vam niko ne kaže od kada do kada radite, u jednom momentu dođete u fazu da zapravo radite ceo dan, da uvek imate osećaj da niste sve završili i da vam dan počinje kada uključite laptop, a završi se kad ga isključite. Zato je važno da odredite radno vreme i da pravite pauze kada završite jedan deo posla. Selektujte energiju i koncentraciju, posledica može biti ozbiljan burnout.

Jedan moj bivši poslodavac naučio me je da čim ustanem, dok pijem jutarnju kafu, čitam nešto u vezi sa poslom koji radim, da edukaciju nikada ne zapostavim. Beskrajno mu hvala na tome. Kada ste frilenser, nemate menadžere koji vam plaćaju seminare gde možete da usavršite svoje znanje, to sada radite sami, nemojte doći u fazu da imate “bajate” informacije. Druga stvar, vodite evidenciju o svemu i čuvajte sve, sve mejlove, sve fajlove, sami računajte koliko ste sati radili, koliko treba da budete isplaćeni. I na kraju, ostanite organizovani, to će vam pomoći da izbegnete greške ili da ih lako otkrijete ako do njih dođe. Srećno!

By | 2018-05-03T16:23:16+00:00 30. 04. 2018.|Najnovije, Online marketing, Veins of business|