Anamarija Milovanović: Priča će uvek dolaziti do čitaoca

“Pobeći od oblomovštine, igrati se Prometeja, a nikada ne izgubiti Oblomova u sebi, kao ultimativni cilj u životu”, kaže u intervjuu za Zlatne žile spisateljica Anamarija Milovanović, autorka knjige “Univerzum sanja”. Razgovarali smo o svemu što je prethodilo knjizi i o onome što je došlo nakon nje, o tome da li se svaki pojedinac mora boriti za ono što mu je važno, šta misli o “američkom snu” i šta (ni)je nasušna potreba mladih umetnika, naročito književnika.

ZŽ: Koje mesto imaju knjige i književnost u današnjem vremenu?

Anamarija: Književnost svakako ima mesto u današnjem svetu, možda je samo naišla na svoje modifikacije. Priča će uvek dolaziti do čitaoca, a naš zadatak je da ka svim novim formama budemo otvoreni. U tom kontekstu, dobra priča može doći i kroz film, seriju ili video igricu, a samo mediokriteti misle da iza toga ne stoje dobar autor i dobra priča. To, naravno, ne znači da je papir umro.

ZŽ: Danas se mnogo priča o motivaciji i volji. To je ono što sami stvaramo. Šta je tvoja inspiracija, gde nalaziš motiv i volju da stvaraš, inspirišeš?

Anamarija: Ne mislim da inspirišem, iako sam ekstrovertne prirode, sam stvaralački čin kod mene dolazi iz duboke komunikacije same sa sobom i dijalogom sa svetom u kojem živim (pritom ne mislim samo na savremeno doba). To je verovatno najteže pitanje koje se uvek postavlja ljudima koji stvaraju, ali sama potreba za stvaranjem i motivacijom je nezavisna od svake naše racionalizacije.

ZŽ: Kažu da je mladim piscima danas znatno teže da se afirmišu, neki čak tvrde da je nemoguće. Ipak, ti si u tome uspela. Koliko puta si u tom afirmisanju svog stvaralaštva zakoračila u nemoguće, šta nas tamo očekuje?

Anamarija: “Ko je bedan i kukavan na ovom svetu,sve su šanse da će biti i na onome.” Ne treba birati put u kome se mirimo sa realnošću i lamentiramo nad kulturom, već se treba nositi sa okolnostima. One nikada nisu bile sjajne, jer sve reke teku u more, a more se nikad ne prepunja.

ZŽ: Mnogi mladi književnici veštinu kreativnog pisanja iskoriste u druge svrhe koje im donose finansijsku sigurnost. Koje je tvoje mišljenje, da li završene studije književnosti stvaraju poslovne prilike?

Anamarija: Naravno da stvaraju poslovne prilike. I opet ću se vratiti na prvi odgovor da moramo biti otvoreni za nove forme koje nam se nude. Studije književnosti nam pružaju, ako mogu tako da se izrazim, antički vid obrazovanja, a ako ta znanja ne možemo da primenimo, onda je problem u nama, a ne u saznanjima.

ZŽ: Često čujemo “Da sam američki pisac, bio bih milioner.” Koje je tvoje mišljenje?

Anamarija: Rekla bih da je u toj premisi motivacija pogrešno postavljena. Vrlo je jasno koje priče zavređuju milione danas i da ne bih lamentirala, reći ću da ni njih nije lako napisati. Ispred svakog stoji put, a upravo ćemo ga izabrati po tome šta nam je cilj.

ZŽ: Pored pisanja baviš se i menadžmentom jednog beogradskog bistroa, organizacijom umetničkih večeri, a bila si i urednica nekoliko portala o kulturi. Postoji li neka posebna formula organizacije života koje se držiš kako bi sve uspela da postigneš?

Anamarija: Pobeći od oblomovštine, igrati se Prometeja, a nikada ne izgubiti Oblomova u sebi, kao ultimativni cilj u životu.

ZŽ: Koje poslovne veštine smatraš primarnim?

Anamarija: Snalažljivost za delanje u trenutku. Spremnost da se neprestano uči i usavršava, ključna stvar, bežanje od ideje – treba mi jedna fotelja, jedna kancelarija i gomila svezanih papira, pa da jednom dočekam penziju.

ZŽ: Šta nije dovoljno za uspeh?

Anamarija: Poslednja rečenica iz prethodnog odgovora: treba mi jedna fotelja, jedna kancelarija i gomila svezanih papira, pa da jednom dočekam penziju.

By |2018-11-06T12:40:39+00:0005. 11. 2018.|Ljudi i mesta, Najnovije, Reč klijenata|