7 STAVKI KOJE VAM MOGU OLAKŠATI ODLUKU O EMIGRACIJI

Danas nam je gost na Žilama Milica Fazekaš, vaspitač u Norveškoj i bloger na Steps Made of Stars. Emigranti uglavnom imaju različita očekivanja i iskustva kada je preseljenje i privikavanje na novu sredinu u pitanju, ali kao da postoje neka opšta mesta koja većina izostavi kada priča svoju priču. Tako nam Milica iznosi stvari koje bi ona sama i ljudi sa kojima je u kontaktu volela da je znala ranije.

Bilo da su izazvane ekonomskim (siromaštvo, nezaposlenost), ekološkim (prirodne nepogode) ili bezbednosnim (ratovi) okidačima, migracije predstavljaju dugotrajan dvosmerni proces, koji zavisi od emigranata, ali i rezidenata. Zajednički problem obe strane je integracija i stvaranje mehanizama za rešavanje njihovih jedinstvenih potreba. Naglašavanjem ljudskih prava i poštovanjem svakog pojedinca rešavaju se nesporazumi i nastaje zajednički život ljudi različitih kultura.

Imajući u vidu da se emigracija sastoji od nekoliko faza veoma je teško pripremiti nekoga na sve što ona nosi sa sobom, ali je moguće ukazati na stavke koje mogu usmeriti dalji tok budućeg emigranta.

1. DVA PUTA MERI, JEDNOM SECI

Na prvom mestu je utvrditi tačan cilj emigracije i u tom procesu bili realan. Šta želite time da postignete? Šta vam to konkretno donosi? Da li je to posao koji ni na koji način ne možete da imate u Srbiji ili je to zasnivanje partnerskih odnosa u drugoj državi? Npr. moj cilj emigracije u Norvešku je bio da stvorim prilike za razvijanje dodatnih profesionalnih veština, kako bih se osećala profesionalno i lično ispunjena, ali i kako bih bila u boljoj finansijskoj situaciji u odnosu na Srbiju. Zajedno sa tim sam uvidela pozitivne i negativne strane tog cilja i na meni je bilo da odlučim da li ih prihvatam.

Jako je važno da date sebi dovoljno vremena da otkrijete pravi cilj vaše selidbe i da razmotrite da li je to jedini način da do njega dođete. Nekada ljudi odaberu da emigriraju kako bi pobegli od problema koje imaju, ne shvatajući da od sebe ne mogu pobeći.

Takođe, veoma je važno da emigriranje ne shvatate kao nešto što ćete da isprobate. Proces preseljenja iz jedne države u drugu, čak i iz grada u grad je jednako ozbiljan proces kao dobijanje deteta ili odabira partnera. Ovim procesom vi svesno odlučujete da se odreknete vašeg načina života i prihvatate novi. Neretko se dešava da u jednom momentu ljudi shvate da nisu realno sagledali razloge zbog kojih se sele ili nisu bili otvoreni da prihvate ono što im je njihov odabir doneo.

Slažem se sa tim da se možete vratiti u vašu domovinu, kao i da se možete preseliti na drugo mesto. Međutim, prilikom odabira svakog cilja, ne treba meriti koliki su gubici, a koliki dobici, već koju vrednost imaju oni za vas. Važno je znati da svaka odluka sa sobom nosi i pozitivno i negativno, u svakoj kombinaciji dobijate i gubite. Ne postoji savršeno, već samo ono što ima vrednost za vas. Ako uvidite da je vaša emigracija cilj sama po sebi ili je to jedini način da dođete do vašeg cilja onda nećete imati problema da prihvatite i pozitivne i negativne strane tog izbora.

2. DODIRNITE ZEMLJU PRESELJENJA

U trenutku kada uđete u proces emigriranja, shvatićete da se od vas zahteva puno ulaganja i priprema. Dane ćete provoditi praveći računicu, učeći jezik, skupljajući papire, informišući se i sl. Ispred svega ovoga treba da stoji vizualizacija vašeg cilja. Pre nego što počnete da ulažete, zastanite malo i probajte da zamislite sebe u toj zemlji. Posvetite vreme istraživanju, nađite youtube snimke, posetite forume. Ukoliko preko društvenih mreža uspete naći nekoga iz zemlje ili grada u koji idete pokušajte da saznate što je više moguće detalja. Važno je da se zamislite kako ostvarujete vaš cilj, bilo da je to rad na novom poslu, život pod klimom koja vam odgovara ili nešto treće. Doslovno bi bilo poželjno da vidite sebe kako sedite u kancelariji, živite po kiši većinu vremena ili slavite novogodišnje praznike na suncu. Ti detalji će vama omogućiti da dodirnete zemlju u koju se selite i još jednom razmislite da li tome težite.

Posledice sa kojima sam se susrela jer nisam vizualizovala svoj cilj su: teža adaptacija na novonastalu situaciju, miks emocija, zbunjenost, preispitivanje odluke iako sam već ostvarila cilj. Zato ponavljam, dobro definišite svoj cilj i pokušajte ga dodirnuti što bliže, jer ćete time sebi olakšati prihvatanje svega što dolazi. Nije tragično ni ako poput mene preskočite ovaj korak, samo će vam trebati duže vreme za adaptaciju.

3. KSENOFOBIJA

Ono što malo ko spominje je da državljani zemlje u koju se selimo neretko imaju strah od nas stranaca. Istina je da diskriminacija može biti prisutna, ali nekada se dešava generalizacija i stanovništvo se optužuje da je sklono rasizmu i diskriminaciji, čak i kada se radi o nečemu drugom. Naime, kako nam je kasnije objašnjavala vlasnica stana, prisutan je strah od nepoznate kulture, običaja, navika, a ukoliko ne govorimo njihov jezik stvar se pogoršava. U dosta slučajeva, ovo nema veze sa samim imigrantima, već sa generalnim strahom od nepoznatog. Većina stanovnika je voljna da ima interakciju sa imigrantima, ali je neophodno da se pokaže inicijativa. Bilo da tražite mesto za stanovanje ili želite da se uklopite u novo radno okruženje, jezik će biti ključ za sva vrata.

Naime, ukoliko teže uspešnoj integraciji, emigranati bi trebalo da omoguće rezidentima da ih upoznaju, kao i da budu otvoreni za promene, ali isto tako, uspeh je moguć samo ako i druga strana bude voljna za komunikaciju i prihvatanje novina. Ako malo razmislimo, ništa drugačije nije ni kada upoznajemo ljude sa naših prostora, jer nam je takođe potrebno vreme i rad obe strane, koji će izgraditi poverenje. Dakle, moguće je da ćete naići na ljude koji vam deluju nezainteresovano, možda čak i diskriminišuće, ali se vremenom može pokazati da je to bila samo površinska reakcija iza koje se krio strah od nepoznatog.

4. BONUS PITANJA

Prilikom traženja mesta stanovanja ili konkurisanja za posao budite spremni na različita lična pitanja i pokušajte da ih ne doživite lično. Da, zvuči kontradiktorno, ali je istinito. Naime, vlasnici stana vas mogu pitati kolika vam je plata, gde idete na godišnji odmor, da li posedujete auto i sl. kako bi se uverili da ćete imati sredstava da izmirujete kiriju ili da bi sebi olakšali time što će vas bliže upoznati. Isti slučaj je i sa poslodavcem i može se desiti da vam postavlja ne tako uobičajena pitanja, jer ste iz drugačije kulture, te ima namere da vas bliže upozna. Naravno, pravite razliku između suptilne diskriminacije i iskrene želje za upoznavanjem.

5. PLAN B

Čekanje na radnu i boravišnu dozvolu može da se oduži i kada ne mislite tako. Da biste se uopšte upustili u priču emigracije neophodno je da imate neki novac sa strane: ušteđevinu, kredit ili pozajmicu. Ono što bih volela da je meni neko rekao na početku priče je da imam rezervu čak i za plan B. Situacije koje se mogu desiti su razne i da ne biste sebe dovodili u teže stanje od onoga u kojem ste se našli, razmotrite pravce u koje se vaša priča može razviti i napravite backup opciju.

6. ,,HAPPILY EVER AFTER’’

Ljudi priču o braku neretko završavaju – venčali su se i živeli srećno do kraja života. Malo ko će reći kako je brak tek početak i da ćete za ,, happily ever after’’ morati da radite na sebi i odnosu. Ista situacija je i sa emigracijom. Kada početna euforija splasne i vi shvatite da niste na odmoru, već zaista u novoj domovini koju ste birali, tada vas čeka rad na više frontova.

Većina je usmerena ka cilju dolaska, a malo ko shvata da je dolazak podnožje planine, a ne vrh. Kako biste emigrirali, uložili ste novac, vreme, rad i trud, a da biste se integrisali i zaista živeli u novoj zemlji moraćete da date još toliko. Mnogi tvrde da faze i premišljanja nastaju u procesu pre dolaska, dok je moja tvrdnja da prava preispitivanja nastaju tek kada se prašina slegne. To ne znači da nećete osvojiti vrh, već da vam je potrebna dobra oprema i istrajnost da biste do njega stigli.

7. DRUGAČIJE NIJE LOŠE, VEĆ SAMO DRUGAČIJE

(ili PROMENE SU DEO PROCESA)

Emigracija je proces koji sa sobom nosi promene na finansijskom, emotivnom, socijalnom, kulturnom nivou. Zajedno sa tim, donosi vam niz uspona i padova, faza i kriza. Informišući se o obrazovnom, zdravstvenom ili nekom drugom sistemu možete steći različite slike o načinu njihovog funkcionisanja. Nešto će vam se svideti, dok ćete negde imati poteškoća da prihvatite razlike u odnosu na sistem na koji ste navikli. Isto je i sa ljudima, sa nekima ćete ostvariti odličnu komunikaciju, dok vas neki neće prihvatati. Nekada ćete biti svesni toga da ne moraju svi da vas prihvate, a nekada će vas to jako boleti. Nekada ćete se osećati domaćim u državi koju ste birali, a nekada ćete patiti za zemljom iz koje ste došli. Važno je da znate da je svaka emocija koju osećate u redu, kao i da treba da dozvolite sebi da je osetite. Ne budete strogi prema sebi i uzmite dovoljno vremena da se adaptirate na činjenicu da prolazite kroz proces emigracije.

By | 2018-09-10T18:34:48+00:00 10. 09. 2018.|Ljudi i mesta, Najnovije|